OGRADE I GELENDERI

Stabilna ograda i čvrsti rukohvati osiguravaju sigurnost kretanja na stepeništu. Za izradu i postavljanje stepeništa i ograda postoje precizna pravila koja treba uzeti u obzir u fazi planiranja investicije. Na primer, stepenište do 1,5 m širine mora imati ogradu samo na jednoj strani dok šira stepeništa moraju imati ogradu na obe strane. Ukoliko su i deca u kući, ograda mora biti tako koncipirana da je penjanje i provlačenje otežano.

Na tržištu postoje ograde u metalnim i drvenim konstrukcijama, s horizontalnim i vodoravnim profilima, cevima i rešetkama, kao i punjenjima od žičanog stakla ili sigurnosnog stakla, drveta, plastike, žičanog pletiva i sl. Učvršćivanje ograde se vrši na stepenicama ili bočno. Rukohvati se rade od materijala i u oblicima koji omogućuju dobro držanje.

SUNCE ograde i terase dodatno upotpunjuju izgled Vašeg doma. Bilo da je reč o unutrašnjim ili spoljašnjim ogradama, montaža aluminijumskih i PVC ograda je predviđena za sve visine i namene, za ekskluzivne poslovne i kvalitetne stambene namene, enterijere i eksterijere. Karakteristika naših ograda je prilagodljivost svim zahtevanim visinama i željenim oblicima, kao i gotovo neiscrpan izbor oblikovanja i finalne obrade aluminijuma i boja PVC-a, što omogućava primenu i kod rekonstrukcija potkrovlja, galerija, poslovnog ili drugog prostora.

Konstrukcija se sastoji od „zglobno“ formiranih aluminijumskih i PVC profila „zategnutih“ čeličnim šipkama, što joj daje fleksibilnost, čvrstu, trajnu i kvalitetnu estetsku obradu. Svi stubovi ograde se vezuju direktno za podlogu ( i to po mogućstvu vertikalnom vezom ili horizontalnom bočnom vezom), a krajnji stubovi se radi sigurnosti dodatno vezuju za zid.

SUNCE ograde i gelenderi će dodatno ulepšati izgled Vašeg doma. Izrađuju se od aluminijuma, u svim željenim, gotovo neiscrpnim oblicima. Predviđene su za ekskluzivne poslovne i kvalitetne stambene objekte, enterijere i eksterijere. Izuzetnu primenu nalaze prilikom rekonstrukcija potkrovlja, galerija, poslovnog i stambenog prostora.

Unutarašnja i spoljašnja stepeništa

Po svom položaju i dimenzijama stepeništa moraju imati usklađenu propusnu moć u zavisnosti od broja osoba koje se njima koriste. Stepeništa moraju biti izvedena tako da jasno ukazuju smer prema izlazu iz objekta. Izlazne stepenice koje se nastavljaju u podrum ili druge niže etaže, treba da su odvojene pregradama, vratima ili nekim drugim pogodnim načinom na etaži gdje se izlazi iz zgrade, tako da smer izlaženja bude jasan.

Spoljna stepeništa koja se koriste kao izlaz moraju biti projektovana i napravljena tako da ih mogu koristiti sve osobe, moraju imati zaštitnu ogradu visine najmanje 120 cm i treba da budu zaštićene od atmosferskih uslova. Stepenišni put s odmorištima mora se nastavljati bez suženja duž smera izlaznog puta. Nije dozvoljeno na stepeništima voditi instalacije ili postavljati ukrase ako se njima smanjuje prostor izlaza.

Na stepeništima i prilazima stepeništu ne smeju se stavljati stvari koje mogu da zbune osobe, kao što su ogledala, neobeležene pregrade i razne dekoracije, na način koji bi mogao izazvati zabunu u pogledu pravca izlaženja. Stepeništa i prilazi stepeništima moraju biti dobro osvetljeni, a izvori svetlosti moraju biti postavljeni tako da osvetljavaju zonu kretanja i da ne zasljepljuju osobe. Korisna širina stepenišnog kraka unutrašnjih stepenica ne može biti manja od 1,10 m, a mora odgovarati broju osoba koje ih koriste i rasporedu prostorija u objektu. Pod korisnom širinom stepenišnog kraka podrazumijeva se širina stepenica merena između rukohvata i zida.

Materijal gazišta i odmorišta stepeništa ne sme biti klizav, a ako postoji opasnost od klizanja potrebno je na površini gazišta staviti materijal koji nije klizav. Visina stepenica u građevinskim objektima namenjenim za radne i pomoćne prostorije mora iznositi od 13 do 19 cm, a širina gazišta od 26 do 36 cm zavisno do njihove namjene. Sve stepenice na istom stepeništu moraju biti jednake po visini i širini gazišta, a odstupanja u širini gazišta i u visinama pojedinih stepenica, ne smeju biti veća od 0,5 cm.

Zaštitne ograde i rukohvati

Stepenište i stepenišno odmorište duž rubova s otvorene strane moraju imati zaštitnu ogradu s rukohvatom. Zaštitne ograde i rukohvati moraju biti postavljeni kontinuirano na celoj dužini kraka stepeništa. Stepeništa koja imaju do 10 stepenica moraju biti sa jedne strane ograđena sigurnom ogradom, a stepeništa sa više od 10 stepenica moraju imati ogradu za obje strane. Visina zaštitne ograde ne smije biti manja od 100 cm mereno od poda.

Rukohvati i zaštitne ograde na stepenicama moraju biti postavljeni na visini od 100 cm iznad gornje površine gazišta, mereno od sredine gazišta stepeništa do vrha rukohvata odnosno ograde. Rukohvati moraju biti izvedeni tako da ruka može po njima kliziti bez prekida. Popuna zaštitne ograde (prečke, međuprečke, stupovi, umeci) mora biti konstruirana za jednolično opterećenje preko ukupne površine ograde. Razmak i dimenzije popune ograde moraju odgovarati horizontalnom opterećenju na rukohvatu ograde.

Ako se popuna zaštitne ograde izvodi od dužinskih međuprečki, onda se mora predvideti dovoljan broj međuprečki i to tako da slobodan razmak između prečki, mereno na tok prečke, ne prelazi 25 cm između prečki odnosno vrha poda, gazišta ili obruba.

ZATVARANJE TERASA I BALKONA

Zbog hroničnog nedostatka stambenog prostora ljudi često pribegavaju zatvaranju terasa, balkona ili lođa kako bi povećali stambeni prostor. Terasa se može zatvoriti na razne načine uz pomoć PVC stolarije, aluminijske stolarije ili roletni.

Ako će vam terasa služiti samo kao spremište, pa želite stvari samo da zaštitite od kiše, onda je dovoljno terasu zatvoriti roletnama. Kod zatvaranja terase roletnama ne bi trebalo preći širinu plašta od 80cm, jer kod jačeg udara vetra lamele mogu iskočiti iz vođica usled savijanja i skraćivanja njihove dužine. To je ujedno i najjeftiniji način zatvaranja balkona, a cena zavisi od vrste lamela (PVC ili aluminijske lamele), o vrsti kutije za roletnu i vođica (metalne ili aluminijske), načinu podizanja roletne (gurtna, kurbla ili elektromotor) i potrebnim opšivkama na spojevima vođica, kutije i zida.

Zatvaranje terasa PVC ili alu stolarijom

Kod zatvaranja terasa, balkona ili lođa treba voditi računa o puno detalja, kako bi taj dodatni prostor bio u potpunosti funkcionalan i tehnički dobro rešen. Ako balkon nema betonsku ogradu može se zatvoriti u gornjem dijelu okretno-nagibnim prozorima, ili kliznim prozorima, s tim da se u donjem delu postavi fiksni element sa punim sendvič panelom. Vrlo dobar izbor za zatvaranje balkona je PVC stolarija jer osigurava odličnu toplotnu i zvučnu izolaciju. Kod montaže treba voditi računa o okapnicama kako se ne bi stvorio hladni most, jer onda sigurno dolazi do orošavanja zida ili podprozorske daske. Uz PVC stolariju moguće je ugraditi i roletne kao dodatnu zaštitu od sunca i neželjenih pogleda. Ako se zatvaranje balkona radi sa aluminijskom stolarijom onda je to potrebno uraditi sa aluminijskim profilima sa termo-prekidom. U protivnom će sigurno doći do orošavanja profila.

Ako zatvaramo balkon na poslednjem spratu objekta vrlo često treba uraditi i krov. Stakleni krov je vrlo efektan, ali je puno skuplji od punog krova zbog toga što se zastakljenje mora izvesti sigurnosnim lamistal staklima koja znatno poskupljuju ceo poduhvat.

PROVETRAVANJE - LEK ZA KONDENZACIJU

Ako je povećna vlaga u prostoru usled nekontrolisanog isparivanja kod kuvanja, sušenja veša, vlage u zidovima, povećanog broja saksija sa cvećem i eventualno povećanog broja ljudi, dolazi do pojave kondezacije na staklu sa unutrašnje strane. Problem kondenzacije se rešava dodatnim zagrevanjem vazduha ili povremenim provetravanjem, otvaranjem prozora na kip na kratko.

Vlažnost vazduha u radnoj ili stambenoj prostoriji je pored temperature, jedan od elemenata koji utiču na stvaranje atmosfere pogodne za život i rad. Ako je sadržaj vlage u prostoriji nizak, disajni putevi se suše, što utiče na stvaranje napetosti. Visoka vlažnost, sparna atmosfera takođe je neprijatna. Granice u kojima se čovek oseća prijatno kreću se izmeu 30 i 65 odsto relativne vlage. S druge strane, teži se da kada je hladno ne dođe do zamagljivanja prozora.

Postavlja se pitanje pod kojim uslovima dolazi do zamagljivanja? Vazduh sadrži uvek izvesnu količinu vodene pare, a maksimalna količina vlage koju može da primi određena količina vazduha zavisi od temperature. Ukoliko je sadržaj na određenoj temperaturi manji od maksimalnog, znači da je vazduh nezasićen vodenom parom. Ako vazduh sadrži više vodene pare nego što odgovara određenoj temperaturi onda je prezasićen, i višak se izlučuje u vidu finih kapljica. Ako se vazduh hladi, a pri tome mu se ne menja apsolutna vlažnost, u jednom momentu, na određenoj temperaturi postaje zasićen. Pri daljem hlađenju dolazi do kondezacije, tj. višak vlage se izdvaja na okolnim predmetima u vidu rose. Isti uslovi vladaju na površini staklenog okna, ako temperatura stakla zbog hlađenja hladnim vazduhom spolja (zimi) opadne ispod temperature zasićenog vazduha (u prostoriji koja je zagrejana), tj. prekorači se tačka rose, vlaga iz vazduha će se kondezovati na unutrašnjoj površini stakla i u tom slučaju staklo će zamagliti.

Pojava plesni (buđi) je povezana sa vlagom. Postoji puno razloga za pojavu plesni:

• zaostala vlaga u objektu,

• prisustvo spoljašnje vlage

• prisustvo vlage iz zemlje

• oblaganje spoljašnjih zidova

• prevelika količina vlage u stanu usled neadekvatnog luftiranja i načina življenja…

Ovako nastalu vlagu treba odstraniti luftiranjem najmanje tri puta dnevno:

• ujutru nakon ustajanja, da bi se tokom noći stvorena vlaga od ljudi i biljaka odstranila;
• još jednom u toku dana, npr. posle dolaska kući;
• pre spavanja.

Najzastupljeniji način luftiranja - prozor otvoren na kip - dovodi do preterane razmene vazduha. Gubici energije su tada veći nego pri kratkotrajnom luftiranju pravljenjem promaje. Rashlađivanjem prostorije povećava se verovatnoća pojave kondenzacije.

Spoljna fasada zgrade bi trebalo da bude opremljena otvorima (ili odgovarajućim ventilacijskim uređajem) koji bi odvodili vlagu zajedno sa istrošenim vazduhom. Kod hermetičnih zgrada treba osigurati odgovarajuću ventilaciju, jer njen nedostatak može dovesti do značajnog rasta zasičenja zraka vodenom parom.

Uopšteno je mišljenje je, da zamena stolarije novom aluminijumskom ili PVC stolarijom ne bi smela da prouzrokuje nikakve negativne pojave. Smatra se da takva zamena može čak i da pomogne uštedi sredstava, koje smo do sada plaćali za grejanje. Treba biti svestan, da prozor ne zamenjuje grejalicu ili centralno grejanje. Čak i najbolji prozor može doprineti značajnom ograničenju količine trošenja toplotne energije pod uslovom osiguranja odgovarajućih faktora korišćenja. U slučaju nepravilnog korišćenja stolarije i prostorije sami sebi nanosimo štetu. Osim šteta koje će nastati kao rezultat kondenzacije vodene pare iz vazduha pod odgovarajućim okolnostima, stvaramo takođe "neugodan miris" kojem će razne vrste bakterija imati odgovarajuće uslove za razvoj.